Испитивање себацинске киселине се првенствено спроводи ради процене чистоће и састава сировине и провере њене подобности за наредне производне процесе. Уобичајени параметри испитивања укључују изглед, чистоћу, киселинску вредност, садржај влаге, тачку топљења и нивое релевантних нечистоћа. Међу њима, чистоћа је кључни показатељ квалитета. Како је себацинска киселина дикарбоксилна киселина, њене карбоксилне групе се могу анализирати титрацијом; стандардни алкални раствор неутралише карбоксилне групе у узорку, омогућавајући израчунавање киселинске вредности на основу запремине утрошеног титранта, заједно са другим аналитичким методама за процену квалитета производа.
У лабораторији, кисело{0}}титрација је стандардни метод за одређивање киселинске вредности. Прецизно одмерен узорак себацинске киселине раствори се у одговарајућем растварачу, дода се одговарајући индикатор и раствор титрира стандардним раствором калијум хидроксида (или друге алкалије) познате концентрације. По достизању одређене крајње тачке, запремина утрошеног стандардног раствора се бележи, а киселинска вредност се израчунава коришћењем масе узорка и концентрације титранта. Иако је овај метод релативно једноставан и погодан за рутинску контролу квалитета током производње, мора се водити рачуна током стварног тестирања како би се обезбедило потпуно растварање узорка и тачно одређивање крајње тачке титрације како би се грешке мерења свеле на минимум.
Поред одређивања киселинске вредности, хроматографске методе се могу користити за анализу чистоће и садржаја органских нечистоћа у себацинској киселини. Гасна хроматографија (ГЦ) или течна хроматографија високих{1}}(ХПЛЦ) одваја себацинску киселину и њене нечистоће на основу њиховог понашања у задржавању унутар хроматографске колоне, омогућавајући анализу састава узорка преко података као што је површина врха. За степене себацинске киселине који захтевају високу чистоћу, хроматографска анализа даје јаснију слику нивоа главне компоненте у односу на нечистоће. Одговарајуће хроматографске услове треба изабрати на основу особина узорка, а одговарајуће референтне стандарде треба користити за квалитативну и квантитативну анализу.
Одређивање тачке топљења и спектроскопска анализа су такође уобичајено коришћене додатне методе за процену квалитета себацинске киселине. Себацинска киселина има релативно добро{1}}дефинисан опсег тачке топљења; мерење тачке топљења помаже у откривању присуства значајних нечистоћа. У међувремену, инфрацрвена (ИР) спектроскопија може потврдити хемијску структуру идентификацијом карактеристичних апсорпционих пикова повезаних са функционалним групама као што су карбоксилне и метиленске групе. За узорке који захтевају свеобухватну контролу квалитета, методе као што су титрација, хроматографија, одређивање тачке топљења и инфрацрвена спектроскопија могу се комбиновати да би се проценила чистоћа и структура себацинске киселине из различитих перспектива, чиме се обезбеђује да сировина испуњава захтеве за производњу полиестера, полиуретана и других материјала.