Пропиленгликол је уобичајен диол; термин се генерално односи на 1,2-пропилен гликол, који има молекулску формулу Ц₃Х₈О₂ и релативну молекулску масу од 76,09. На собној температури, то је безбојна, провидна, вискозна течност која је хигроскопна и која се може мешати са различитим растварачима, као што су вода и етанол. Његова густина зависи од температуре-зависна-приближно 1,036 г/цм³ на 20 степени – што чини густину често коришћеним основним физичким параметром у експерименталној формулацији и индустријској производњи.
Густина пропилен гликола није фиксна вредност; његова запремина и густина се мењају као одговор на температурне флуктуације. Обично, како температура расте, течност се шири, што доводи до смањења густине. Стога, када се користе волуметријске методе за прецизно мерење или формулацију, важно је навести температурне услове у време мерења. За мале{3}}лабораторијске формулације, електронска вага се може користити за директно вагање; у индустријској производњи, могу се извршити одговарајућа прилагођавања конверзије запремине-у-масу на основу стварне температуре.
У практичним применама, густина пропилен гликола се првенствено користи за прорачун материјала и контролу процеса. Маса се може извести из запремине користећи однос м=ρВ. На пример, 100 мЛ пропилен гликола на 20 степени има масу од приближно 103,6 г. За експерименте који захтевају специфичне моларне односе, претварање запремине течности у масу преко густине-и накнадно израчунавање количине супстанце на основу релативне молекулске масе-може побољшати тачност пропорција сировог материјала.
Параметри као што су чистоћа, садржај воде и вискозитет такође утичу на практичну употребу. Ово је посебно релевантно у синтези полимерних материјала као што су полиестри и полиуретани, где пропилен гликол служи као реактант, растварач или помоћна компонента; његова чистоћа и садржај влаге могу утицати на процес реакције. Сходно томе, када се врше експерименти или индустријска производња, треба изабрати одговарајућу класу пропилен гликола за специфичну примену и извршити прорачуне материјала на основу стварних температура и спецификација производа како би се обезбедила стабилност формулације и реакционих процеса.